Александр Невский
 

Приложения

I. Ливонская рифмованная хроника

Фрагмент, посвященный описанию народов Ливонии. Упоминание о Каупо. Стихи 00318—00384.

Текст оригинала воспроизводится по изданию «Livländische Reimchronik mit Anmerkungen, Namenverzeichnis und Glossar. Herausgegeben von Leo Meyer», Paderborn 1876.

Перевод со средневерхненемецкого Михаила Бредиса, 2006.

(00318.) dô der pâbest sie vernam,
(00319.) er wart mit vließe vrâgen sie,
(00320.) daß sie im sageten rechte, wie
(00321.) eß ir dem lande wêre gestalt.
(00322.) «dâ sint heiden manichvalt,
(00323.) mit den sie wir vorladen.
(00324.) sie tûn der cristenheit vil schaden,
(00325.) daß tû wir, vater, dir bekant.
(00326.) Littowen eine sint genant.
(00327.) die heidenschaft ist hôchgemût,
(00328.) ir her vil dicke schaden tût
(00329.) an der reinen cristenheit.
(00330.) daß kumt dâ von, ir macht ist breit.
(00331.) dâ bie liet ein heidenschaft,
(00332.) die hât von lûten grôße craft.
(00333.) Semegallen sin die genant,
(00334.) die herent umme sich die lant.
(00335.) wer in ist zû mâßen
(00336.) vil nôte sie deme icht lâßen.
(00337.) Sêlen ouch heiden sint
(00338.) und an allen tugenden blint.
(00339.) sie haben abgote vil
(00340.) und trîben bôsheit âne zil.
(00341.) dâ nâch liet ein ander lant,
(00342.) die sint Letten genant.
(00343.) die heidenschaft hât spêhe site,
(00344.) sie wonet nôte ein ander mite,
(00345.) sie bûwen besunder in manchen walt.
(00346.) ir wîb sint wunderlîch gestalt
(00347.) und haben selzêne cleit.
(00348.) sie rîten als ir vater reit.
(00349.) der selben her hât grôße macht,
(00350.) wenne sie zû samene werden brâcht.
(00351.) dâ liet bie des meres strant
(00352.) ein gegende, heißet Kûrlant:
(00353.) die ist wol vumfzik mîle lanc.
(00354.) vil cleine cristen mac ân im danc
(00355.) zû deme selben lande quomen,
(00356.) in werde lîp und gût genomen.
(00357.) Oselêre daß sint heiden sûr,
(00358.) die sint der Kûren nâkebûr.
(00359.) sie sint bevloßßen in dem mere,
(00360.) sie vurchten selden grôße here
(00361.) des sumers, daß ist uns bekant,
(00362.) sie heren umme sich die lant,
(00363.) wâ sie ûf dem waßßer mogen komen.
(00364.) sie haben vil manchen roub genomen
(00365.) den cristen und der heidenschaft.
(00366.) mit schiffen ist ir grôste craft.
(00367.) Eisten ouch heiden sint.
(00368.) die haben vil mancher mûter kint.
(00369.) daß kumt dâ von, ir lant is breit
(00370.) und alsô wîte entzwei geleit,
(00371.) daß ich des nicht volenden kan.
(00372.) sie haben sô manchen rischen man
(00373.) und ouch besunder lande vil,
(00374.) nicht mêr ich ûch der nennen wil.
(00375.) Lîven die sint heiden;
(00376.) dâ sal sie got von scheiden
(00377.) kurtzelîch, des wir haben wân,
(00378.) als er Kôpen hât getân,
(00379.) der mit uns her komen ist.
(00380.) den hât die milde gotis list
(00381.) brâcht zû der cristenheit.
(00382.) sîn geslechte daß ist breit:
(00383.) daß ist almeistic zû uns komen
(00384.) und hât den touf an sich genomen.»

(00318.) Когда же папа принял их,
(00319.) Вопросов много задавал им,
(00320.) Чтобы правдиво рассказали,
(00321.) Какое в крае положенье.
(00322.) «В языческом мы окруженьи
(00323.) Находимся там беспрестанно.
(00324.) Они несут вред христианам,
(00325.) О том, отец, мы сообщаем тут.
(00326.) Литовцами одних зовут.
(00327.) Язычники высокомерные,
(00328.) Чинят большое разоренье
(00329.) Христианами язычникам они,
(00330.) Потому что их полки сильны.
(00331.) Рядом там в язычестве живет
(00332.) Один многочисленный народ.
(00333.) Земгалами они зовут себя
(00334.) И в страхе держат все края.
(00335.) Кто силой в землю их придет,
(00336.) В беду большую попадет.
(00337.) В язычестве там селы пребывают,
(00338.) Их разум добродетель не прельщает.
(00339.) Там идолы во множестве стоят,
(00340.) Без цели зло они творят.
(00341.) Поблизости лежит еще земля,
(00342.) Там люди леттами зовут себя.
(00343.) Язычников обычай странный,
(00344.) Совместно жить им не по нраву,
(00345.) Дома разбросаны в лесах.
(00346.) Их женщин славится краса,
(00347.) Они в прекрасные одеты платья.
(00348.) Привычно, как отцам, верхом скакать им.
(00349.) Сильна тех леттов будет рать,
(00350.) Всех вместе если их собрать.
(00351.) Там край, вдоль моря протяжен,
(00352.) Курляндией зовется он:
(00353.) По побережью миль с полета.
(00354.) И многих из детей Христа,
(00355.) Судьбой заброшенных туда,
(00356.) Язычники лишают живота.
(00357.) Там эзельцы — в язычестве все дни,
(00358.) Соседи с куршами они.
(00359.) Их землю море омывает,
(00360.) Их рать большая не пугает.
(00361.) Летом, точно нам известно,
(00362.) Они воют край окрестный,
(00363.) Куда им по морю дорога.
(00364.) Разбоев их терпели много
(00365.) Язычники и христиане.
(00366.) Сильно их войско кораблями.
(00367.) В язычестве живут и эсты,
(00368.) От многих матерей их дети.
(00369.) Весьма обширна их страна,
(00370.) Простерлась вширь и вдаль она,
(00371.) Сказать я не могу подробней.
(00372.) У них людей богатых много,
(00373.) Земель немало в крае есть,
(00374.) И всех их мне не перечесть.
(00375.) В язычестве пока и ливы,
(00376.) Но отойдут от веры мнимой
(00377.) И скоро примут все крещенье,
(00378.) Как Каупо сам недавно сделал,
(00379.) Который с нами в Рим пришел.
(00380.) Господень промысел его
(00381.) Привел к Христовой вере светлой.
(00382.) Род Каупо числом велик и крепок:
(00383.) К нам родичи его пришли,
(00384.) Крещенье приняли они».

II. Ливонская рифмованная хроника

Фрагмент о нападении на земгалов на округ Ашрате. Поединок комтура Маркварда с земгальским князем Виестурсом. Стихи 01729—01801.

Текст оригинала воспроизводится по изданию «Livlandische Reimchronik mit Anmerkungen, Namenverzeichnis und Glossar. Herausgegeben von Leo Meyer». Paderborn, 1876.

Перевод со средневерхненемецкого Михаила Бредиса. 2006.

(01729.) Den konic Vesters row sîn leit.
(01730.) des anderen jâres wart er bereit
(01731.) mit eime here vil drâte.
(01732.) er vûr kegen Aschrâte.
(01733.) dâ jagete er in der brûdere lant,
(01734.) er nam von roube vol die hant,
(01735.) im was vil liebe zû der vart.
(01736.) ein brûder, der hieß Marquart,
(01737.) was dâ pflegêre dô.
(01738.) der was der mêre mâßen vrô.
(01739.) er tet doch lutzel deme glîch
(01740.) und sante boten umme sich
(01741.) nâch Letten und nâch Lîven,
(01742.) bî den er wolde blîven
(01743.) beide lebende und tôt,
(01744.) er enhulfe den armen ûß ir nôt,
(01745.) die dâ gevangen wâren.
(01746.) er kunde wol gebâren
(01747.) zû ernstlîchen dingen:
(01748.) des mûste in wol gelingen.
(01749.) die Semegallen triben dan
(01750.) irn roub. in volgen dô began
(01751.) brûder Marquart und die sîne.
(01752.) er wolde lîden pîne,
(01753.) er enlôste die cristen ûß ir hant.
(01754.) er zogete nâch, biß er sie vant
(01755.) des morgens ûf der vûerstat.
(01756.) nû merket, wie er die sîne bat!
(01757.) Ersprach: «gedenket, helde gût,
(01758.) daß ûwer vleisch und ûwer blût
(01759.) hie vor ûch stât gebunden.
(01760.) zû disen selben stunden
(01761.) sul wir lâßen hie den lîp,
(01762.) wir enlôsen man und wîp.»
(01763.) des râtes wurden sie alle vrô.
(01764.) harte grimmeclîchen dô
(01765.) strîtes sie begunden.
(01766.) sie slûgen tiefe wunden
(01767.) mit speren und ouch mit swerten.
(01768.) kampfes sie gewerten
(01769.) vil rische Vesters her.
(01770.) vumf hundert quâmen derzûrwer,
(01771.) die slûgen sie alle gemeine tôt.
(01772.) er selbe entran mit grôßer nôt:
(01773.) er greif zûr were in sîne hant
(01774.) einen ungeschulten brant.
(01775.) brûder Marquart wart sîn gewar,
(01776.) vil snelle rante er ûf in dar,
(01777.) als er in rechte hatte erkorn.
(01778.) er was von Burbach geborn
(01779.) und was von art ein ritter gût.
(01780.) sîn êre hatte er wol behût;
(01781.) in lobet dâ noch vil manich man.
(01782.) der sêle ich immer heiles gan!
(01783.) sîn urs ein teil in ubir trûc:
(01784.) Vesters im ûß dem munde slûc
(01785.) ich enweiß des nichtwie manchen zan.
(01786.) ûf eine burg er im entran.
(01787.) brûder Marquart was des mâßen vrô,
(01788.) daß er im was entloufen sô.
(01789.) die cristen lobeten alle got.
(01790.) sie sprâchen: «nû ist des tûvels spot
(01791.) an der heidenschaft ergân.
(01792.) unser scheppfer hât getân
(01793.) kein uns vil genêdeclîche.»
(01794.) sie lôsten lieblîche
(01795.) kinder, wib und man
(01796.) und triben grôßen roub von dan;
(01797.) sie brâchten brunjen und pfert
(01798.) zû hûs mancher marke wert.
(01799.) Die cristen wurden alle vrô.
(01800.) sie lobeten got von himel dô
(01801.) aller sîner gûte.

(01729.) Король Вестер гневался, и вот
(01730.) Был готов на следующий год
(01731.) В поход идти с большой он ратью.
(01732.) И он направился к Ашрате.
(01733.) Опустошал он земли братьев,
(01734.) Добычи много смог набрать он,
(01735.) Походы очень он любил.
(01736.) Брат Марквард о ту пору был
(01737.) Над этим округом начальник.
(01738.) Набегом сильно опечален,
(01739.) Сзывать людей он срочно стал,
(01740.) По всей округе разослал
(01741.) Гонцов он к летам, ливам,
(01742.) Чтоб вместе биться с ними,
(01743.) Погибнуть или победить.
(01744.) Так он хотел освободить
(01745.) Несчастных, что в плену томились.
(01746.) В нем мысли светлые
(01747.) А потому должно так статься:
(01748.) Что все должно удасться.
(01749.) Земгалы же с добычей удалились.
(01750.) За ними вслед тогда пустились
(01751.) Брат Марквард со своими.
(01752.) Он муки был готов принять любые,
(01753.) Чтоб вызволить из плена христиан.
(01754.) За вражьим войском по пятам
(01755.) Он шел, к утруврага настиг.
(01756.) Послушайте, как он просил своих!
(01757.) «Герои добрые, — с такими он словами
(01758.) К ним обратился. — Перед вами
(01759.) Здесь ваша кровь и плоть сейчас
(01760.) В оковах вражьих. В сей же час
(01761.) Должны мы жизни положить,
(01762.) Но женщин и мужчин освободить».
(01763.) Возрадовались все его словам.
(01764.) В жестокий смертный бой тогда
(01765.) Без робости они вступили.
(01766.) И раны в битве наносили
(01767.) И копьями, и острыми мечами.
(01768.) Земгалы против них стояли,
(01769.) Сильна у Вестера дружина.
(01770.) Пять сотен воинов в ней было,
(01771.) Но всех убили в том бою.
(01772.) Едва спас Вестер жизнь свою:
(01773.) Пылала жаром головня,
(01774.) Ее он вынул из огня.
(01775.) Брат Марквард это увидал
(01776.) И быстро к князю подскакал,
(01777.) Был натиск Маркварда силен.
(01778.) А был он в Бурбахе рожден,
(01779.) Хорошим рыцарем он слыл.
(01780.) Своею честью дорожил;
(01781.) Его добром поныне вспоминают.
(01782.) Душе его спасения желаю!
(01783.) Прыгнул конь его: тогда
(01784.) Ему Вестер выбил изо рта,
(01785.) Не знаю сколько, несколько зубов.
(01786.) Он в замке скрылся, был таков.
(01787.) Брат Марквард вовсе не был рад,
(01788.) Что так ушел заклятый враг.
(01789.) Молились Богу христиане.
(01790.) Сказали: «Черт шутить над нами
(01791.) С язычеством решил.
(01792.) Создатель все же нам явил
(01793.) За этот бой большую милость».
(01794.) Они тогда освободили
(01795.) Мужчин и женщин, и детей.
(01796.) Доспехи взяли и коней,
(01797.) Домой добычи привезли
(01798.) На много марок все они.
(01799.) Все христиане рады были,
(01800.) И Господа благодарили
(01801.) За милость, явленную им.

III. Ливонская рифмованная хроника

Фрагмент, посвященный битве при Сауле в 1236 году. Стихи 01847—02016.

Текст оригинала воспроизводится по изданию «Livlandische Reimchronik mit Anmerkungen, Namenverzeichnis und Glossar. Herausgegeben von Leo Meyer», Paderborn 1876.

Перевод со средневерхненемецкого Михаила Бредиса. 2002.

(01847.) Der gûte meister Volkwîn
(01848.) vemam und andere brûdere sîn
(01849.) von einem orden geistlîch,
(01850.) der wêre gerecht und êrlîch
(01851.) zû dem dûtschen hûse irhaben,
(01852.) daß sie die siechen solden laben
(01853.) und ouch wêren rittere gût.
(01854.) dâ want er allen sînen mût,
(01855.) daß sîn orden quême zû in.
(01856.) des sante eran den pâbest hin
(01857.) sô lange, daß sîn wille ergienc,
(01858.) daß sie daß dûtsche hûs entpfienc.
(01859.) Dar under bleib er leider tôt,
(01860.) als eß got ubir in gebôt;
(01861.) vil gar ân alle die schulde sîn
(01862.) mit im manich pilgerîn,
(01863.) der was dô vil zû Rîge komen.
(01864.) die hatten dicke wol vernomen,
(01865.) wie iß in dem lande was getân:
(01866.) die enwolden in des nicht erlân,
(01867.) er envûre des somers herevart;
(01868.) dar umme er vil gebeten wart.
(01869.) von Haseldorf ein edil man
(01870.) der legete sînen vlîß dran,
(01871.) von Dannenberg ein grêve gût:
(01872.) dâ stûnt vil manches heldes mût
(01873.) hin zû Littowen.
(01874.) «ir mûßet ûch dannen howen»
(01875.) sprach dô meister Volkewîn,
(01876.) «des habet ûch die trûwe mîn.»
(01877.) daß hatten sie alle wol vernomen.
(01878.) «dar umme sie wir her komen»
(01879.) sprâchen sie alle glîche,
(01880.) beide arm unde rîche.
(01881.) den krîg in meister Volkwîn lie.
(01882.) er sprach: «wir sîn durch got ouch hie,
(01883.) der mac uns harte wol bewam.
(01884.) wir suln gerne mit ûch varn,
(01885.) sint ûch sô nôt strîtene ist.
(01886.) gebet uns eine wîle vrist,
(01887.) ich brenge ûch kurtzlîch an die stat,
(01888.) dâ wirdes alle werden sat.»
(01889.) er sante boten kegen Rûßen lant
(01890.) nâch helfe. die quâmen in zû hant:
(01891.) die Eisten mitvil mancher schar
(01892.) quâmen willenclîchen dar;
(01893.) die Letten und die Lîven
(01894.) zû hûs nichtwolden blîven.
(01895.) die pilgerîme des wâren vrô.
(01896.) sie wurfen sich zû samne dô
(01897.) mit eime schônen here vil breit:
(01898.) zû Littowen man dô reit
(01907.) durch brûch und uber heide.
(01908.) Owê der grôßen leide,
(01909.) daß die reise ie wart bedâcht!
(01910.) ûf eine bach sie wurden brâcht,
(01911.) dâ sie die viende sâhen.
(01912.) dâ sach man lutzel gâhen
(01913.) vil manchen, der zû Rîge streit.
(01914.) der meister zû den besten reit,
(01915.) er sprach: «nû strîten, des istzît!
(01916.) al unser êre dar an lît:
(01917.) wir slahen die êrsten nû dar nider,
(01918.) sô moge wir vrîlîchen wider
(01919.) heim zû lande rîten.»
(01920.) «wirenwollen hie nicht strîten»
(01921.) sprâchen dô die helde wert:
(01922.) «ob wir verliesen unser pfert,
(01923.) sô mûße wir zû vûße stân.»
(01924.) der meister sprach: «sô wolt ir lân
(01925.) die houbte mit den pferden hie?»
(01926.) er sagete vor als iß in ergie.
(01927.) die heiden quâmen vaste zû.
(01928.) des anderen tages dô wânten vrû
(01929.) die cristen dannen rîten,
(01930.) dô mûsten sie strîten
(01931.) mit den heiden ân irn danc.
(01932.) ir were was in dem brûche kranc,
(01933.) man slûc sienider sam die wîp.
(01934.) mich jâmert manches heldes lîp,
(01935.) der âne wer dâ wart geslagen.
(01936.) irgenûc sach man sô verzagen,
(01937.) daß sie zû lande vluhen wider:
(01938.) die Semegallen die dar nider
(01939.) slûgen jâmerlîche
(01940.) beide arm und rîche.
(01941.) der meister und die brûdere sîn
(01942.) die tâten heldes were dâ schîn
(01943.) biß in ir ros gelâgen tôt.
(01944.) zû vûß sie trâten in die nôt:
(01945.) sie velten dannoch manchen man,
(01946.) ê man den sig an in gewan.
(01947.) der gûte meister Volkewîn
(01948.) trôste wol die brûdere sîn.
(01949.) achte und vierzik der dâ bliben,
(01950.) die wurden manchen warp getriben.
(01951.) die Littowen sie mit nôt
(01952.) zû lest mit boumen velten tôt.
(01953.) ir sêlen mûße got bewarn:
(01954.) sie sint mit êren hin gevarn,
(01955.) mit in vil manich pilgerîn;
(01956.) got mûße in allen genêdic sîn
(01957.) durch sînen jêmerlîchen tôt,
(01958.) und helfe in sêlen ûß aller nôt!
(01959.) Alsus nam meister Volkewîn
(01960.) daß ende und ouch die brûdere sîn.
(01961.) erwas meister, hôrte ich sagen,
(01962.) nûnzên jâr bie sînen tagen.
(01963.) ir hât daß alle wol verstân,
(01964.) waß got genâden hât begân
(01965.) bie sînerzît, des weiß man vil,
(01966.) dâ von ich nicht mê sprechen wil
(01967.) von deme grôßen valle.
(01968.) die cristen wurden alle
(01969.) dâ zû Nieflande unvrô.
(01970.) die brûder santen aber dô
(01971.) boten, den was harte gâch,
(01972.) zû dem wîsen manne von Salzâch,
(01973.) der des dûtschen hûses meister was.
(01974.) dô man die brîve vor im gelas,
(01975.) er trôste die boten und sprach:
(01976.) «wir suln diß ungemach
(01977.) durch got von himelrîche tragen.
(01978.) ich sende in kurtzlîchen tagen
(01979.) alsô vil brûdere dar,
(01980.) daß wol irvullit wirt die schar.»
(01981.) capitel er zû hant gebôt
(01982.) vil snelle durch die selbe nôt.
(01983.) vil minneclîchen er dô bat
(01984.) lieplîchen an unses hêrren stat
(01985.) die kummentûre ubir al,
(01986.) daß sie disen grôßen val
(01987.) hulfen ûf richten.
(01988.) «wir mûßen mit in pflichten»
(01989.) sprach er, «sie sint uns gegeben
(01990.) ummer mê die wîle daß wir leben:
(01991.) daß ist recht nâch geistlîcher kure.
(01992.) wir suln uns alle sehen vure,
(01993.) daß wirdie besten brûdere dar
(01994.) senden.» daß geschach vil gar.
(01995.) sie welten einen under in,
(01996.) der hatte tugenthaften sin,
(01997.) zû meistere wider in daß lant:
(01998.) brûder Herman Balke was er genant.
(01999.) man sûchte die besten brûdere dô,
(02000.) die ouch der verte wâren vrô:
(02001.) vier und vumfzik helde wert.
(02002.) urs, cleider und pfert
(02003.) gab man in vollenclîchen.
(02004.) sie vûren hovelîchen
(02005.) kegen Nieflande.
(02006.) dar quâmen sie âne schande.
(02007.) sie entpfiengen wirdeclîchen
(02008.) beide arme und die rîchen;
(02009.) ir wart getrôstet wol daß lant.
(02010.) die gotes rittere al zû hant
(02011.) ir zeichen legeten sie dar nider,
(02012.) daß swartze crûce entpfiengen sie wider
(02013.) von deme dûtschen hûse dô.
(02014.) des wart des landes meister vrô
(02015.) und alle, die von dûtschen lant
(02016.) mit in wurden is gesant.

(01847.) Фольквин с братьями узнал,
(01848.) Что вдалеке существовал
(01849.) Один духовный честный орден,
(01850.) Весь справедливости исполнен,
(01851.) Немецким домом называем1,
(01852.) Опорой слабых почитаем,
(01853.) Где добрых рыцарей немало.
(01854.) Тогда всем сердцем возжелал он
(01855.) Свой орден с тем соединить.
(01856.) Велел гонцов он снарядить,
(01857.) И Папу попросил о том,
(01858.) Чтоб принял их Немецкий дом.
(01859.) К несчастью, он уже почил,
(01860.) Господь Всевышний так судил,
(01861.) В том не было вины его,
(01862.) С ним пилигримов полегло,
(01863.) Тогда прибывших в Ригу, много.
(01864.) Они отправились в дорогу,
(01865.) Наслышавшись о жизни в крае.
(01866.) От нетерпения сгорая,
(01867.) Они просили лишь об этом,
(01868.) Чтоб он поход возглавил летом.
(01869.) Из Хазельдорфа рыцарь славный
(01870.) Стараний приложил немало,
(01871.) И граф фон Данненберг был с ними:
(01872.) И все герои так просили
(01873.) Их на Литву вести.
(01874.) «Лишений вам перенести, —
(01875.) Тогда сказал магистр Фольквин, —
(01876.) Поверьте мне, придется много».
(01877.) Заслышав эту речь, они:
(01878.) «За этим мы сюда пришли!» —
(01879.) Все разом так проговорили,
(01880.) Богаты или бедны были.
(01881.) Противиться не стал магистр боле.
(01882.) Сказал: «Мы здесь по Божьей воле,
(01883.) Господь нас сможет защитить.
(01884.) Охотно с вами мы пойти
(01885.) Готовы, раз уж вы решили в бой.
(01886.) Лишь дайте срок нам небольшой,
(01887.) В поход вас поведу, и там
(01888.) Добычи будет вдоволь вам».
(01889.) Гонцов на Русь тогда послал,
(01890.) Их помощь вскоре прибыла.
(01891.) Проворно ополчились эсты,
(01892.) Не медля, прибыли на место;
(01893.) Латгалы, ливы в бой собрались,
(01894.) В селеньях дома не остались.
(01895.) И рады были пилигримы.
(01896.) Они рвались нетерпеливо
(01897.) В поход с большой прекрасной ратью:
(01898.) И до Литвы пришлось
(01907.) Их шел, среди кустов, болот.
(01908.) Увы, к несчастью в тот поход
(01909.) Задумали идти они!
(01910.) Лишь до реки они дошли,
(01911.) Как неприятель показался.
(01912.) И мало в ком тот пыл остался,
(01913.) Что в Риге их сердца сжигал.
(01914.) Магистр к лучшим подскакал,
(01915.) Сказал: «Ну, пробил битвы час!
(01916.) Всей чести дело то для нас:
(01917.) Как только первых мы положим,
(01918.) Тогда уж без опаски сможем
(01919.) Домой в веселье возвращаться».
(01920.) «Но здесь мы не хотим сражаться, —
(01921.) Ему герои отвечали, —
(01922.) Нельзя, чтоб мы коней теряли,
(01923.) Иначе станем мы пешцами».
(01924.) Магистр сказал: «Вы что же, сами
(01925.) Сложить с конями головы
(01926.) Хотите все?» Так в гневе молвил.
(01927.) Поганых множество пришло.
(01928.) На утро, только рассвело,
(01929.) Поднялись воины христовы,
(01930.) Принять нежданный бой гитовы,
(01931.) С врагами битву завязали.
(01932.) Но в топях кони увязали,
(01933.) Как женщин, воинов перебили.
(01934.) Мне жаль героев, что почили
(01935.) Там, без защиты оказавшись.
(01936.) Иные, сквозь ряды прорвавшись,
(01937.) Бежали, жизнь свою спасая:
(01938.) Земгалы, жалости не зная,
(01939.) Без разбору их рубили,
(01940.) Бедны те или богаты были.
(01941.) Магистр с братьями сражались,
(01942.) Героями в бою держались,
(01943.) Пока их кони не упали.
(01944.) Они же биться продолжали:
(01945.) Врагов немало положили,
(01946.) И лишь тогда их победили.
(01947.) Магистр с ними пребывал,
(01948.) В бою он братьев утешал.
(01949.) Их сорок восемь оставалось,
(01950.) И эта горстка защищалась.
(01951.) Литовцы братьев оттеснили,
(01952.) На них деревья повалили2.
(01953.) Господь, их души сохрани:
(01954.) Погибли с честию они,
(01955.) И не один пал пилигрим;
(01956.) Господь, яви же милость к ним,
(01957.) За то, что приняли мученье.
(01958.) Их душам ты даруй спасенье!
(01959.) Таков конец магистра самого,
(01960.) А с ним и братьев ордена его.
(01961.) Магистром девятнадцать лет
(01962.) Он был и верности обет
(01963.) Хранил он Богу. Точно знаю,
(01964.) Что милосердьем не оставит
(01965.) Его Господь. Все в Божьей воле.
(01966.) Я говорить не стану боле
(01967.) 0 той ужаснейшей беде.
(01968.) Для христиан тогда везде
(01969.) В Ливонии печали дни настали.
(01970.) Но братья гонцов послали
(01971.) К мужу умудренному,
(01972.) В Зальцахе рожденному3,
(01973.) Что возглавлял Немецкий дом.
(01974.) Он, ознакомившись с письмом,
(01975.) Утешил так послов прибывших:
(01976.) «Должны мы, как хотел Всевышний,
(01977.) Перенести смиренно горе.
(01978.) А к вам пришлю я братьев вскоре
(01979.) Во множестве. Вам воины нужны
(01980.) Восполнить рыцарства ряды».
(01981.) По случаю тому магистр
(01982.) Велел созвать капитул быстро.
(01983.) Просил сбираться он в дорогу
(01984.) В страну, возлюбленную Богом,
(01985.) Многих комтуров с людьми,
(01986.) Чтобы они там помогли
(01987.) Исправить в крае положенье.
(01988.) «Совместно мы нести служенье, —
(01989.) Сказал он, — Господу должны
(01990.) Всяк час, покуда живы мы:
(01991.) В том долг духовный наш и право.
(01992.) И проследим, чтоб к вящей славе
(01993.) Из братьев лучших дать в число
(01994.) Той помощи». Так все произошло.
(01995.) Среди братьев избран был един,
(01996.) Добродетелью известный им,
(01997.) Магистром в край Ливонский дальний:
(01998.) Его брат Герман Балькезвали.
(01999.) Из лучших собран был отряд,
(02000.) Где каждый был той чести рад:
(02001.) Героя пятьдесят четыре,
(02002.) Их в изобилии снабдили
(02003.) Едой, конями, добрым платьем.
(02004.) Пора настала выступать им
(02005.) В Ливонию тогда.
(02006.) Пришли в край гордо, без стьда.
(02007.) И были приняты по чести
(02008.) Всеми рыцарями вместе;
(02009.) Утешился край ими в горе.
(02010.) Христовы рыцари же вскоре
(02011.) Свой знак отличия сменили,
(02012.) На платье черный крест нашили,
(02013.) Как то велит Немецкий орден.
(02014.) Магистр был радости исполнен,
(02015.) И братья все возликовали,
(02016.) Что с ним в краю том пребывали.

Документы

Альберт передает в лен князю Всеволоду Ерсику.

Текст оригинала приводится по Latvijas vētures avoti. 2. sēums: Senā Latvijas vētures avoti. 1.burtnīa / red. A. Šāe. Rīa: Latvijas Vētures institūa apgāiens, 1937. Nr. 51. Lpp. 38.

Перевод: Генрих Латвийский. Хроника Ливонии. Введение, перевод и комментарии С.А. Аннинского. 2-е издание. М.-Л.: Изд-во Академии наук СССР, 1938. Примеч. 91, 279—80 ст.


In nomine sancte et individue trinitatis, amen.
Во имя святой и нераздельной Троицы. Аминь.
A[lbertus] Dei gratia Rigensis episcopus humilis gentium in fide minister. Ut eorum, que necesse est memoriam habere perhennem, nulla cum tempore succedat oblivio, provida modernorum discretio cum litterarum testimonio salubriter novit procurare. Itaque, que nostris gesta sunt temporibus, ad posterorum transmittentes noticiam, significamus universis tam futuris quam presentibus in Christo fidelibus, qualiter larga Dei misericordia, novellam adhuc Livonensis ecclesie plantationem erigens et erigendo promovens, Wiscewolodo regem de Gerzika nobis fecit subiugari. Альберт, милостью божьей епископ рижский, смиренный слуга народов в вере.

Чтобы со временем не постигло забвение того, о чем необходимо сохранить память навеки, предусмотрительное тщание современников знает целительное средство в письменном свидетельстве. Поэтому, предавая ведению потомства деяния нашего времени, сообщаем всем, как будущим, так и нынешним верным во Христе, что щедрое милосердие божье, взращивая пока еще юное насаждение ливонской церкви, а вместе с тем расширяя его, побудило Всеволода, короля Герцика, подчиниться нам.

Quippe Rigam veniens, presentibus quampluribus, nobilibus, clericis, militibus, mercatoribus, Teutonicis, Ruthenis et Livonibus, urbem Gerzika, hereditario iure sibi pertinentem, cum terra et universis bonis eidem urbi attinentibus, ecclesie beate Dei genitricis et virginis Marie legitima donatione contradidit, eos vero, qui sibi tributarii, fidem a nobis susceperant, liberos cum tributo et terra ipsorum nobis resignavit, scilicet urbem Autinam, Zcessowe, et alias ad fidem con versas. Deinde prestito nobis hominio et fidei sacramento, predictam urbem G[erzika] cum terra et bonis attinentibus a manu nostra sollempniter cum tribus vexillis in beneficio recepit. Прибыв в Ригу, он, в присутствии множества знатных людей, клириков, рыцарей, купцов, тевтонов, русских и ливов, передал принадлежащий ему наследственно город Герцику, вместе с землей и всеми имениями (bonis), к тому городу относящимися, церкви святой матери божьей и девы Марии, в качестве законного дара, а тех своих данников, что приняли веру от нас, вместе с данью и землями их, отказал нам безусловно (liberos), а именно город Аутину, Цессовэ и прочие обращенные к вере; затем, принеся нам присягу на верность, как вассал (hominio et fidei Sacramento), он из рук наших торжественно, вместе с тремя знаменами, принял в бенефиции вышеуказанный город с землями и относящимися к нему имениями.
Testes huius rei sunt: lohannes prepositus Rigensis ecclesie cum suis canonicis, comes Lwdolphus de Halremunt, comes Theodericus de Werthere, comes Heinricus de Sladen, Waltherus de Amerslewe, Theodericus de Adenoys, milites Christi Volquinus cum suis fratribus, Rodolphus de lericho, Albertus de Aldenvlet, Heinricus de Glindenberch, Hildebertus de Gemunde, Lambertus de Lunenburch, Theodericus de Oulphem, Gerlacus de Doln, Conradus de Ykescole, Phylippus advocatus de Riga cum suis civibus, et alii quam plures. Acta sunt hec anno Dominice incarnationis m'cc' ix' in cimiterio beati Petri in Riga, presidente apostolice sedi papa Innocentio iij', regnante glorisissimo Romanis imperante Ottone, pontificatus nostri anno undecimo. Свидетели сего: Иоанн, настоятель рижской церкви, со своими канониками; граф Лудольф де Гальремунт, граф Теодорик де Верэ, граф Генрик де Сладэ, Вальтер де Амеслевэ, Теодерик де Аденойс; рыцари христовы: Волквин со своими братьями, Родольф де Иерихо, Альберт де Альденвлет, Генрих де Бландебокк, Гильдеберт де Вемундэ, Ламберт де Луненборх, Теодерик де Вольфем, Герлакде Долэн, Конрад де Икескола, Филипп, судья рижский со своими горожанами, и множество других.

Совершено это в год от воплощения Господня 1209, на погосте св. Петра в Риге, во время пребывания на апостольском престоле папы Иннокентия третьего, в царствование славнейшего императора Отгона, а епископства нашего в одиннадцатый год.

Примечания

1. Тевтонский орден (der orden des Duschen huses).

2. В оригинале буквально говорится, что литовцы оставшихся в живых рыцарей «конце убили деревьями»

die Littowen sie mit not
zu lest mit boumen velten tot.

По одной из версий (Dedumietis, D.), литовцы уничтожили меченосцев деревянными палицами, бросая их в сгрудившихся рыцарей. Однако в другом месте «Рифмованной хроники» (стих 10 705), где описывается казнь пленного рыцаря, которого земгалы забросали дубинами, в значении «дубины» используется другое слово «klupfeln»: «mit klupfeln wurfen sie in tot». В нашем представлении, литовцы оттеснили горстку рыцарей к лесу и повалили на них ближайшие деревья, чтобы расстроить их боевой порядок и уничтожить.

3. Имеется в виду Герман фон Зальца (Hermann von Salza) — великий магистр Тевтонского ордена (1209—239).

 
© 2004—2024 Сергей и Алексей Копаевы. Заимствование материалов допускается только со ссылкой на данный сайт. Яндекс.Метрика